|
Ime: SEAD (ADO)
Nadimak: TOTA
Prezime: ZOHOROVIC
Mjesto rodjenja : BRCKO - IVICI
Mjesto boravka: CUMMING, GEORGIA - USA |
| Rodjen sam u gradu Brckom 1971 god. zivio sam na Ivicima do 1992 godine. Djetinstvo sam proveo kao vecina nas po fudbalskim igralistima a ja na igralistu fudbalskog kluba OFK_a Brcko. Ja kao i vecina tadasnjih mojih vrsnjaka smo dane i dane provodili igrajuci se kako fudbala do klihe i firiza pa i tuce donju protiv gornjih, jer su ivici bili podjeljeni na gornji dio igralista i donji dio tako da se nikada nismo bas slagali jer donji dio je uvijek bio u svemu bolji i jaci i imao je vise i te djecice moje generacije. I tako dan po dan do jenoga dana kada moj stari 1978 god. (Nesib Zohorovic) dolazi kuci sa posla a radio je u Tuzlanskoj Pivari, imao je tada dobro se sjecam zutog Varburga i zove mene da vidim nesto. A ja ono sav ljut necu sa igralista dodem i on sa zadnjeg sjedista vadi neku kutiju, kutiju sa golubovima unutra koje muje poklonio tadasnji njegov sef i golubar gos. Mido Sajdovic iz Kolobare. Razlog nabavke golubova je bio sto sam ja a i on toliko vremena provodili posmatrajuci te tada za mene velike golubare kako se sastaju sjede i leze po fudbalskom igralistu i gledaju u nebo posmatrajuci njigove ljepotane kako lete tako da sam se i ja i moj stari cesto druzili sa njima. Ivici su vec tada bili poznati i jaki po golubarstva bila su tu vec neka imena kao sto su: Nihad Pekic, Pikesa, Mrko, Skico, Ekrem i jos neki koji ma se bas nemogu sjetiti imena.Tako da je i moj stari rijesio nabaviti golubove. |
| Od te 1978 god, najstaju problemi jer sam krenuo u skolu medjutim meni su bitni golubovi. Zivot ide broj golubova se povecava stari ide po pijacama u Beograd i nabavlja kavalitetnije nego sto posjeduje a moja zelja da imam svoje golubove postaje sve veca i veca. Stari je zauzeo sve sto se moglo zauzeti imao je solidan kafez, dvije mracnice u potkrovlju kuce sve je to bilo puno golubova a ja vec zaljubljen u golubarstvo provodio sam dane i noci po kafezima i mracnicama imastajuci da je to sve moje. To se i desilo 1983 godine kada stari iz vise razloga prodaje veci broj golubova i ostavlja meni 10 pari koji pripadaju licno meni.Tako se ispunila moja velika zelja da posjedujem svoje golubove. |
| Kao dijete sam volio hvatati tudje golubove medju kojima je bilo golubova poznatih Brcanskih golubara nabrojati cu neke (Zojka, Enes Grbo, Suljo Uhonja, Enes Dzoni, Svabulja, Golac, Batura, Hasan Svabo, Saban kondukter i rahmetli Izo Sefkinica i naravno Brcanske legende svih vremena poznatog gos. JUSKE YU-288-25) tako da se moj broj golubova penjao iz dana u dan cesto sam te uhvacene golubove nosio da mijenjam kod poznatog nama svima Keme Krnje. |
|
Vec kad sam malo odrastao poceo sam ozbiljno da se bavim tim i da se posvetim samo onome sto ja posjedujem. Poceo sam redovno da ih dizem za svoju dusu bez obzira na tudje golubove sto kruze sto zele da nadju novi dom jer su stari izgubili ja se na to vise nisam osvrtao. Stari mi predlaze da se uclanim u drustvo jer sam imao neko svoje vrijeme on mije pomagao jer nije to izaslo iz njegove krvi medjutim desaje se nesto najgore. Jednog jutra kad sam ustao negdje oko 6 izutra ljeto je bilo u kavezu nije bilo ni jednog goluba. Potraga nastaje medjutim tesko ide i nakon par sedmica nas dobar prijatelj sada vec rahmetli Milicioner ISO saznaje da sin od njegove sestre i poznati lopov TELI sa starog Broda imaju neke nove golubove i tako da ja vecinu svojih golubova dobijam nazad.
|
| Te neke 1988 godine doseljaje se jos jedan golubar u moj komsiluk bivsi Brcanski taksista Bedro Hadzic koji postaje moj veliki prijatelj. Bedro mi je jednom prilikom od zenke Njemackog Ovcara poklonio stene, u tako sretnoj godini dolaze za mene losi dani odlazim u bolnicu gdje ostajem tri mjeseca i tu se gubi skoro sve ono sto volim, golubove su mi ponovo pokrali (kasnije saznajuem) Cerim/Tandir i jos neki, gubim i svog Vucijaka zbog stenjecnjaka jer moj stari nije imao vremena niti volje za necim osim da mene izlijece i da izadjem iz bolnice. Po izlasku iz bolnice nalazim jos par golubova koji su bili u mracnici kao moj priplod. Ponovo iz pocetka tu mi pomaze moj prijatelj Bedro. Tako se sam se ponovo vratio u golubarski zivot i opet belaji 1989 odlazim u vojsku (JNA). |
| Stari nema vremena a da se posveti onome sto je nekada volio, dajem jedan broj golubova na cuvanje Bedri jedan broj prijatelju Enesu Facicu. Po povratku iz vojske od mojih golubova je ostao par mavijana i nista vise zelim ponovo da stvorim sebi jato pravih golubova ali za to je potreban novac, pocinjem raditi i nista ne nabavljam dok neskupim dovoljno novca za odlazak u Beograd i nabavku golubova u koje ja vjerujem a poticu sa (MALOG MOKROG LUGA) sve se sredilo novac je tu zelja je tu,ljubav prema golubovima nikad nije ni prestala i dolazi ono najgore Rat. Napustamo grad odlazimo u selo Ogradjenovac (odlake je moj stari rodom) u ratnom vihoru nisam imao zelju nizacim osim da sacuvam glavu. Rat se zavrsava i u decembru iste godine dolazim u USA . |
| Tezak zivot ali ide dan po dan godina po godina. Kad se malo stalo na noge odlucim kupiti golubove ali Srpskih-Visokoletaca nema. Nabavljam neke Americke tiplere i ukrasne i opet sam sretan neprestajem tragati za visokoletacima. Pronalazim jedini golubarski klub sa Srpskim visokoletacima u Texsasu i dolazim do tel. brojeva od osoba koji drze golubove, iste te sedmice saznajem od radnog kolege da sinovi njegovog brata posjeduju te golubove odlazim isti dan i kupujem 10 kom. Dolazim kuci kao najsretni covjek na svijetu. Skoro isti dan zovem gos. Benku u Michigenu kada sam stupio u kontakt sa njim i pitam za golubove kaze on meni pa sto ces dolaziti ovamo prelazitit toliki put (1400 kilometara u jednom pravcu) kad imas golubove na Floridi kod Zlatka Zlatica. Stupam u kontakt sa Zlatkom kojem nemogu da sjetim face iz Brckog on mene vrlo dobro poznaje. Odlazim kod Zlatana i moj prvi susret sa njim na njegovom ulazu u dvoriste tek sam onda skontao kada sam vidio facu koje Zlatko i da se vrlo dobro poznajemo iz samog grada Brckog. Zlatan je inace zivio na Klancu jos jednom vrlo poznatom golubarskom leglu. |
|
Poslije pozdrava sam njim sledeci korak je bio ulaz u njegov golubarnik. Zadivio se onome sto je on posjedovao, a posjedovao je mnogo toga negdje oko 200 kom. strahovito dobro kvalitetnih golubova za moj pojam doduse vecinom crvenu bozovi. Kaze Zlatko meni '' TOTA SVE STO TI PASE A MOJ PRSTEN NOSI TO SLOBODNO HVATAJ I NOSI ''. Kad sam ga pitao koliko ce biti po komadu kaze kupi i nosi dobar se golub nemoze kupiti ali se moze pokloniti i tako je i bilo to je bio njegov poklon meni Izabrao sam oko 20 komada mladih golubova. Istog dana odlazim zajedno sa Zlatkom kod gos. Maje (bivsi Brcanski taksista i golubar ) u Sarasotu i on mi poklanja nekih 10 kom. Dolazim kuci sa nekih 30 kom i broj koji vec imam u kahvezu ukljucujuci i ove Americke se penje na oko 60 kom. Kahvez postaje mali pravim mnogo veci,resajem se Americkih golubova, ulazim u klub Serbian Highflier, uz veliku zelju da napravim klub da moju ljubav prema golubovima ispunim do kraja. Osnivam udruzenje 15. Novembra, 2004 godine. pravim web stranicu. Broj clanova se poenje na oko 15 za par mjeseci pun sam srece jer se ostavarila jedna velika zelja da imamo i nas klub na ovim prostorima daleko od nasih domova nasih prijatelja. Imam golubove imamo udruzenje na zalost bez rezultata bilo je prijava i utakmica ali se nije imalo srece.
|
| Najvece sanse da se napravi rezultat je ima Benjamin Tucic - Benko (presjednik udruzenja) u sezoni 2007 medjutim u subotu za prijavu je imao lose vrijeme u Nedelju sledeceg dana sve je oke vrijeme, golubovi sve je tu jato polijece u 7 Am. (ali taj dan ja moram nazad za Georgiu 12 sati voznje 800 milja) u 11:30 Am ja moram ici golubovi od 6 komada je u nebu u pogubljenju znaci imaju vec rezultat samo da sidju ali uslovi i dalji nedozvoljavaju da odstadnem duze jer moram stici na posao sledeceg jutra u jedan iza ponoci. Dok putujem u kontaktu sam sa Benkom i po svemu tome kako su golubovi silazili imao bi rezultat od 6 sati i 35 minuta eto na zalost i udruzenja i Benkinu tako se moralo sve odigrati. |
| Krajem 2007 god. udruzenje Visokoletac se gasi a broji 36 clanova privatni zivot porodica i posao, velike daljine nedozvoljavaju da se sve odvija po planu. Ja nemogu stici sve sam da udovoljim svima jer znate kako to vec hoda uvijek nekome nesto nepase i odlucim prepustiti da vodi neko drugi udruzenje. Niko ne preuzima odgovornost. Tri pune godine rada i truda pada u vodu ali golubarski zivot se nastavlja prijateljstava i druzenja ostaju ali sa mnogo manje obaveza a ko zna mozda jednog dana kada se bude imalo vise vremena da ovo nase udruzenje ponovo zazivi. Ja kao administrator udruzenja ostajem sa istom webstranicom koju sam pretvorio u moj privatni web page rako da cemo biti u toku sta se desaje u USA. I sta na kraju reci .......... | |
